LEKCIJA ZA GUSLE

KOD UCENJA GUSLI, NEKO BLIZAK KO IH SVIRA VAM MOZE DOSTA STVARI OBJASNITI U KRATKOM INTERVALU. NAIME, PRVO JE POTREBNO NAUCITI DA IH PRAVILNO DRZITE IZMEDJU NOGU, NASLONJENE NA LIJEVI BUT, A ZATIM DA ISPRAVNO DRZITE GUDALO I NJIME PRAVITE PRAVILNE POKRETE. IMAJU SVEGA JEDNU ZICU-STRUNU (NEKADA DVE) , I TON KOJI ONA DAJE SE MIJENJA U ZAVISNOSTI OD TOGA GDJE JE ZICA PRITISNUTA, PRITISCEMO JE PRSTIMA LIJEVE RUKE. PRVO JE POTREBNO NASTIMATI STRUNU TJ ZICU U ODREDJENI STIM KAO C ILI D A ZATIM NACI NOTE ODREDJENIH PJESAMA (IMATE U SLEDECEM ODJELJKU LINK ZA MNOGE NARODNE I DOMACE NOTE) A ZATIM NOTU PO NOTU VJEZBATI PJESME, KOLA ITD. ISPOD SE NALAZI NEKOLIKO IZVEDBI NA GUSLAMA.






NAJPOZNATIJI SRPSKI GUSLARI | GUSLE

Тешан Подруговић из села Казанци код Гацка, Херцеговина,
Филип Вишњић, родом из села Горња Трнова (Горња), општина Угљевик
Лека Мастиловић, морачки ускок родом из села Изгори код Гацка у Херцеговини
Старац Милија из Колашин
Старац Рашко из Колашина,
Ђуро Милутиновић, слепи гуслар,
Стојан Хајдук, Херцеговац,
Анђелко Вуковић с Косова.
Борко Мијајловић, народни гуслар из Србије, село Плочник
Душан Добричанин, народни гуслар из Србије, Куршумлија
Ђорђије Ђоко Копривица Народни Гуслар из Бањана , живи у Београду
Миломир Миљанић народни гуслар из Бањана,живи у Београду
Душан Додеровић,народни гуслар из Србије из села Маровца, живи у Лесковцу
Петар Перуновић Перун
Сава З. Станишић, српски гуслар родом са Метохије
Будимир Чавић, српски гуслар родом из села Какмужа код Пљеваља
Зоран Племић, народни гуслар са Романије
Бранко Перовић, народни гуслар из Никшића
Љубомир Љубо Павловић, гуслар из Куле,родом са Купреса
Стојан Шипчић,народни гуслар из Мале Црне Горе живи у Никшићу
Ђуро Крсмановић,народни гуслар са Слатине живи у Никшићу
Неђељко Црњак ,народни гуслар из Сарајева
Стеван Мишо Поповић,народни гуслар из Цуца живи у Никшићу
Костадин Коста Плакаловић ,народни гуслар са Романије
Зоран Самарџић ,гуслар из Врбаса
Драшко Малиџан,народни гуслар родом из Пљеваља,живи у Београду
Милорад Мишо Вујовић
Бошко Вујачић
Миливоје Мујо Никчевић
Војо Радусиновић, народни гуслар из Црне Горе
Саво Контић,народни гуслар
Војислав Бајо Станишић,народни гуслар из Добриловине ,живи у Београду
Драган Малиџан,народни гуслар из Пљеваља ,живи у Београду
Никола Мојсиловић, народни гуслар из Србије из Куршумлије, живи у Београду
Драшко Магделинић,народни гуслар родом из Богаја,живи у Београду


GUSLE U BOSNI I HERCEGOVINI | GUSLE

Guslarska se glazba osobito njeguje u Hercegovini, Tropolju i Rami.

Najpoznatiji je Željko Šimić, a poznati su Vlado
Tolo (Vir kod Posušja) i Jerko Bakula. Ostali koje valja spomenuti su: Ivan Šarac, Zoran Mijatović, Miljenko Musa, Zoran Marić Bazić, Zlatko Glavinić, Šimun Raič, Ivan Ivić, Drago Nikolić Mandin, Ivan Sabljo, Ivo Kapčević, Pero Rotim, Slavko Šarić, Jure Vidakušić, Marijo Glibo, Mijo Krajinović, Tomislav Barić, Ivan Barać, Nikola Marić, Damir Miloš, Jure Miloš, Mile Sesar, Miroslav Mikulić, Jozo Rudež, Ante Mucić, Josip Barbarić, Dario Petrović Ižić, Zdenko Petrović Ižić, Drago Luburić, Ivan Šitić Šaravanja, Jozo Kraljević, Ante Knezović, Željko Keža, Krešo Lauc, Stanko Lauc, Mate Paponja, Ante Grubišić, Marinko Grubišić Žaer, Mate Grubišić Tičarević, Tomislav Grubišić, Grubišić, Ljubo Penava, Blago Kovač, Tomislav Kovač Strukić, Ivan Čutura Božičić, Zvonko Miličević, Rajko Šarić, Danijel Zlomislić, Željko Zlomislić, Marijan Čamber Livajić, Stojan Damjanović, Veseljko Zeljko, Ante Grbeša, Bože Marić, Stanko Crnjac, Drago Ćavar, Vjekoslav Draškić, Mate Anić, Karlo Zovko, Gojko Salavarda, Petar Brekalo, Milan Mikulić, Stanko Mikulić Šašanović, Vlado Mikulić, Vlado Kutle, Pero Bevanda, Vlado Petric,Jure Babić, Bariša Mihaljević, Metodije Vidović, Ivan Antosović, Mate Musić, Milan Čuić, Mate Dilber, Frano Batarilo,Mile Baković, Branko Galić, Ruža Jolić, Zdravko Jolić, Iko Mašić,Marko Batarilo, Pero Križanac, Mate Ivanda, Stjepan Gašpar, Zoran Kelava, Ivan Križić, Branko Jurčević, Jure Milić, Vlado Ančić, Mate Gudelj, Jozo Ivančić, Bogdan Kovačević, Milan Matić, Ivan Perković, Jozo Radoš, Marko Čolak, Slaven Bunoza, Marko Primorac, Josip Begić, Hrvoje Grubišić, Zvonimir Grubišić, Ratimir Grubišić, Ante Tolo.[5]

GUSLE U HRVATSKOJ | GUSLE

Gusle su u Hrvatskoj rasprostranjene u dinarskom kulturnom području, i to najviše u dalmatinskom i primorskom zaleđu (od zaleđa Dubrovnika, doline Neretve, po Dalmatinskoj Zagori, Ravnim Kotarima, Hrvatskom Primorju, te Lici, Krbavi, Kordunu, sve do zaleđa Senja, a značajna mjesta su i otoci Korčula i Hvar), iako se danas tamo vrlo rijetko može čuti svirka na guslama, jer živućih guslača je vrlo malo, a na nekim područjima ih više i nema. Danas je najviše guslača u području Zagore i Like.

Posebna zanimlivost i jedinstvena pojava na hrvatskom etničkom prostoru su bile gusle "s dvi strune" kod ličkih Bunjevaca. Nažalost, tamo gdje je nekad guslaštvo (guslarstvo) bilo najviše razvijeno kao u srednjoj Dalmaciji (kako po vrsnoći svirke i ljepoti napjeva, tako i po ljepoti i tekstualnoj sadržajnosti samih pjesama- npr. Asanaginica iz Imotske krajine ili pak cijela pjesmarica "Razgovor ugodni naroda Slovinskog" od fra A. Kačića Miošića - prema mišljenju slovenskog etnomuzikologa M. Murka), guslačka tradicija je sada na samom izumiranju i postoji opasnost da uskoro potpuno nestane.
Jedan od poznatijih guslara u Hrvatskoj je Božo Domnjak Bojan (1844.-1922.)  iz Potravlja u Cetinskoj krajini. Poznat je Mile Krajina Od ostalih koje valja navesti, to su: Marko Škopljanac, Dane Jurić, Vicencije Mrđen, Mile Brkić-Bekeljaš, Dragan Brzoja, Jure Bobić, Frano Budić, Slavko Milardović, Ivan Jonjić Ljoljić, Stipan Kujundžić, Ivan Smoljko, Tomislav Smoljko, Ante Mandarić, Dinko Maglić, Jozo Rudež, Jure Babić, Mate Đuzel, Predrag Bajić, Ivan Matišić, Ante Biočić, Stjepan Majić, Sveto Rebić, Ivica Radić, Mijo Čagalj, Ante Gudelj, Mario Blažić, Luka Abram, Ivan Marušić, Zoran Strujić, Zvonko Strižić, Jure Vuković, Jakov Vržina, Marko Kunac, Luka Bitunjac, fra Stipica Grgat, Siniša Labrović, Duje Sablić, Mate Sablić, Miljenko Marasović, Petar Škaro, Petar Maroš, Oliver Rogošić, Mate Buljubašić, Mirko Crljen, Marin Lukac i Mate Gudelj.

GRADJA GUSALA | GUSLE

Dijelovi gusala:

varljača – zvučno tijelo – izdubljeno drvo preko kojega je nategnuta janjeća, zečja ili jareća koža na kojoj je na sredini napravljena perforacija radi zvučnosti glazbala.
držak se sastoji od «vrata» i «glave». «Glava» je sam vrh gusala i obično je vrlo bogato ukrašena, može biti izrezbaren lik čovjeka, konja, kozoroga, ptice itd., dok je «vrat» dio za koji guslar drži gusle, dok drugom rukom gudalom prelazi preko nategnutih struna.
strune su napravljene od dlaka iz konjskog repa.
oputa – dio za koji je struna pričvršćena pri dnu gusala.
kočić – nalazi se između «glave» i «drška» i na njega se namata struna.
konj ili konjić – komadić drveta koji odvaja strunu od zvučnog dijela. Nalazi se između «opute» i perforacije, a može biti do «tri prsta» visine.
lučac – gudalo napravljeno od prirodno zakrivljene grane i strune od konjske dlake.

Tipovi gusala:

hercegovački tip - visoko postavljene žice
dubrovački tip - nisko postavljene i duže žice

PORIJEKLO GUSALA

Podrijetlo gusala još nije pouzdano utvrđeno. Dvije teorije posebno se nameću: slavenska i ilirska. Slavenska teorija (kojoj se priklanja i najveći hrvatski muzikolog Franjo Kuhač) smatra da su Južni Slaveni tijekom seobe naroda donijeli gusle sa sobom na Balkan. Takvo vjerovanje se vidi u nekim umjetničkim djelima, primjerice Celestina Medovića na njegovom Dolasku Hrvata na Jadran. Međutim, po ilirskoj teoriji gusle su ilirsko glazbalo kojeg Južni Slaveni primaju od Ilira.


Zvuk se dobiva povlačenjem gudala preko nategnutih struna. Izrađuju se od javorovog, orahovog ili jasenovog drva i to iz cjepanice od jedne četvrtine stabla, koja se izdubi. Tako da su gusle zapravo izrađene iz samo jednog komada drveta.

Svirač gusala naziva se guslar iako je stariji, izvorniji i nekad rasprostranjeniji naziv bio guslač.

Gusle su jedan od stožernih čimbenika hrvatske kulture i nacionalnog bića. One su izvorište životne radosti, vedrine, poštenih osjećaja i pjesništva. Uz njih se stoljećima rađalo, živjelo, pjevalo, guslilo, naposljetku i umiralo. Gusle su znak prkosa tuđincu, u većini slučajeva Turčinu, i njegovoj kulturi. Gusle su najviše obilježile 13 stoljeća hrvatske povijesti i slobodno se može reći da su očuvale hrvatski nacionalni identitet.

O GUSLAMA | GUSLE

Гусле су српски народни музички инструмент са једном, или евентуално две жице. Најчешће су направљене од јаворовог дрвета. Као једножичани инструмент, гусле се срећу у Србији, Црној Гори, Босни, Херцеговини и Далмацији. Гусле из Лике и Босанске Крајине углавном имају две жице

Жице су направљене од тридесет упредених коњских длака, као што је случај и са струном гудала. Гудало се користи тако што се повлачи по затегнутим жицама, производећи оштар и драматичан звук, који је изузетно експресиван. Гусле спадају у инструменте за које је потребно велико умеће свирања.

Саме гусле састоје се од музичке кутије која је пресвучена животињском кожом на коју се надовезује дугачак врат на чијем завршетку је изрезбарена животињска (најчешће коњска) или птичија (најчешће орао или соко) глава.

При свирању, тело гусала се полаже на колена (у крило), док дугачак врат придржава длан једне руке.

Гусле су играле важну улогу у историји српске епске поезије будући да су гуслари — народни певачи, опевали догађаје из националне историје вековима, све док ти текстови нису коначно записани. Већина песама говори о временима отоманске владавине и националне борбе за независност. Напорима Вука Караџића многе српске епске песме записане су и сачуване већ у раном 19. веку. У неким књигама и публикацијама се спомиње податак да су српске гусле дочекале Фридриха Првог Барбаросу када се у 12. веку састао у Нишу са српским владаром Стефаном Немањом, где му је Немања понудио помоћ српске државе у крсташком рату. Кажу да је Барбароса био задивљен звуком гусала и пјевањем уз њих, па се много интересовао око појединости везаних за гусле.

Гусле, као степски инструмент, даљим пореклом потичу из средње Азије. Срби, као једно од словенских племена степског порекла, довели су овај инструмент на простор југоисточне Европе. Њени најсроднији инструменти су моринхур и игил. На врху гусала је често коњска или јарчева глава као симбол сточарства и номадских народа, док је гудало најчешће израђено у облику змије, као симбол горштачке љутине. Касније се на гуслама срећу ликови националних јунака, а није случајно што се праве од јавора, јер јавор као дрво има симболику у српској претхришћанској религији и означавао је култ предака. Такође се уз гусле славе преци.

Гусле се још срећу и у Сирији, а код Лужичких Срба се среће гудачки инструмент под називом хусле. Такође, Срби који су мењали веру и примали ислам, били су задржали обичај опевавања својих муслиманских јунака уз гусле. Данас се овај обичај код њих готово изгубио.

O GUSLAMA | GUSLE

Gusle su narodni instrument južnog Balkana , i sa dinarskog prostora, po naravi kordofoni instrument s jednom ili dve strune i gudalom.



Pretplati se na: Postovi (Atom)